Dunav spaja mnoge zemlje dunavskog regiona, omogućavajući im da zajedno rade sa stručnim organizacijama na stvaranju boljeg i „plavljeg“ Dunava za buduće generacije.
Dunav – evropski vodeni gigant
Sa dužinom od 2.857 km, Dunav je druga najduža reka u Evropi (posle Volge) i najduža reka Evropske unije.
Njegov sliv obuhvata više od 800.000 km², što čini 10% površine Evrope.
Dunav je jedina velika reka u Evropi koja teče ka istoku. Izvire u Švarcvaldu (Crna šuma) u Nemačkoj, gde se spajaju rečice Brigah i Breg u gradu Donaueschingen. Prolazi kroz nekoliko prestonica centralne i istočne Evrope i završava svoj put u Crnom moru kroz deltu Dunava, koja se prostire na teritoriji Rumunije i Ukrajine.
Zaštita dragocenog resursa
Sliv Dunava obuhvata teritorije 19 zemalja i dom je za više od 83 miliona ljudi različitih kultura, jezika i istorijskih nasleđa.
Dunav prolazi kroz 10 država: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Rumuniju, Moldaviju i Ukrajinu.
Reka ne samo da predstavlja važan transportni koridor, već pruža i ekološki prihvatljiviju alternativu drumskom saobraćaju, čime doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Evropska komisija prepoznaje Dunav kao „najvažniji neokeanski vodeni sistem u Evropi“ i „buduću centralnu osu Evropske unije“.❕
Bogatstvo biodiverziteta
Zahvaljujući svojoj prostranosti i raznovrsnim staništima, Dunav je jedan od najvažnijih prirodnih bisera Evrope i ključna osnova za očuvanje biodiverziteta.
U i oko njegovih voda živi preko 2.000 biljnih i 5.000 životinjskih vrsta.
Kada Dunav prelazi u svoju deltu, on postaje jedno od najvećih močvarnih područja na svetu, sa čak 30 različitih ekosistema.
Dunavska delta, koja se prostire na više od 5.050 km² močvara, kanala, ostrva od trske i jezera, treće je područje na svetu po biodiverzitetu. Samo Veliki koralni greben u Australiji i Galapagoska ostrva imaju bogatiji biodiverzitet.
Posvećenost zaštiti – Natura 2000
Iako je Dunav često nazivan „Plavim Dunavom“, njegova voda u mnogim delovima nije ni približno plava.
Tokom poslednjih decenija, izgradnja brojnih brana i ustava narušila je prirodni tok reke na njenom veličanstvenom putu do Crnog mora.
Pored toga, zagađenje ugrožava bogatu floru i faunu, dok intenzivne promene u korišćenju zemljišta uzrokuju poplave i suše.
Nacionalni parkovi, rezervati biosfere i druga zaštićena područja Dunava igraju ključnu ulogu u očuvanju i obnovi njegovih ekosistema.
Mnoge od ovih aktivnosti predstavljaju primere dobre prakse u upravljanju područjima koja su deo evropske ekološke mreže Natura 2000.
Zaštita Dunava nije samo ekološki imperativ – ona je i zalog za buduće generacije koje će uživati u njegovim vodama, prirodi i kulturnom nasleđu.
https://danubeparks.org/the-danube