Ngo Podunav
Visit Bački Monoštor

Stavovi lokalne zajednice


U okviru projekta „Do vode vodimo“ sprovedeno je istraživanje stavova lokalne zajednice kroz fokus grupe (udruženja, poljoprivrednici, mladi). Cilj istraživanja bio
je da se utvrdi kakav je odnos korisnika prostora prema stanju prirode, upravljanju rezervatom i potencijalu za održivi turizam.

Uloga i značaj zajednice

Lokalna udruženja (lovci, ribolovci, nautičari, pčelari, turistička i ekološka društva) imaju ključnu ulogu u očuvanju prirode i promociji ekoturizma. Njihovo delovanje
doprinosi vidljivosti rezervata i razvoju turizma, ali učesnici ističu da njihova uloga nije dovoljno prepoznata od strane donosioca odluka i upravljača.

Problemi koji se prepoznaju

  •   * Upravljanje resursima: učesnici smatraju da je rad javnih preduzeća neadekvatan, posebno u vezi sa sečom šuma i upravljanjem vodnim režimom.

  •   * Infrastruktura: loši putevi, neuređene staze i nedostatak bezbednog pristupa vodi smanjuju kvalitet boravka u rezervatu.
  •   * Vodeni režim: smanjenje dotoka vode iz Dunava, zatrpavanje rukavaca (npr. Dondo), nefunkcionalne ustave i prekomerno crpljenje podzemnih voda            ugrožavaju    ekosisteme i poljoprivredu.
  •   * Zagađenje i otpad: nesavesno odlaganje otpada, naročito plastike, jedno je od najvidljivijih narušavanja prirodnih vrednosti.
  •   * Invazivne vrste: širenje korovskih biljaka i problem prenamnoženih dabrova koji oštećuju nasipe i obale.
  •   * Poljoprivreda: degradacija zemljišta, širenje poljoprivrednih površina na račun šuma, štete od divljači i manjak podrške za prelazak na održive prakse.

  •   * Klimatske promene: sve češće suše, ekstremne oluje i niske vode dodatno pogoršavaju stanje.

Stavovi mladih

Mladi prepoznaju značaj rezervata i njegove vrste (crna roda, belorepani, kornjače, dabrovi, hrast, bele i crne topole). Međutim, najviše ih zabrinjava problem otpada i niskih vodostaja. Ističu potrebu za edukacijom, akcijama čišćenja, pošumljavanjem, reciklažom i većim uključivanjem u aktivnosti zaštite prirode. Posebno naglašavaju važnost promocije putem društvenih mreža.

Predlozi lokalne zajednice

 * Jača saradnja upravljača i lokalnih udruženja,

 * Bolja regulacija i obnova vodnog režima (ustave, rukavci, kanali),

 * Sistemska rešenja za otpad,

 * Očuvanje autohtonih šuma i kontrola invazivnih vrsta,

 * Podrška malim poljoprivrednicima za prelazak na održivu proizvodnju,

 * Edukacija mladih i njihovo uključivanje kroz radionice i volontiranje


Stavovi lokalne zajednice jasno ukazuju da bez njihove uključenosti zaštita rezervata ne može biti dugoročno uspešna. Zajednica je istovremeno i korisnik i čuvar prostora. Njihova iskustva i primedbe predstavljaju dragocen izvor informacija za unapređenje upravljanja Gornjim Podunavljem, naročito u kontekstu klimatskih promena, održivog turizma i razvoja ekosistema otpornijih na pritiske.


Bački Monoštor, 15.04.2025. godine

Literatura / Izvori

1. Zavod za zaštitu prirode Srbije (2000): Studija zaštite Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje. Novi Sad: Zavod za zaštitu prirode Srbije.

2. Zavod za javno zdravlje Sombor (2025): Izveštaji o ispitivanju površinsih voda Dunava i kanalske mreže. Sombor.

3. Europarc Federation (2014, 2022): European Charter for Sustainable Tourism – SRP Gornje Podunavlje. Siggen, Germany: Europarc Federation.

4. UNESCO (2017): Biosphere Reserve Mura–Drava–Danube (Transboundary Biosphere Reserve nomination document). Paris: UNESCO.

5. Sabadoš V. i saradnici (2019): Zemljište, poljoprivreda i ruralni razvoj grada Sombora.Sombor.Grad Sombor /Poljoprivredna stručna služba Sombor

6. Bjelić-Čabrilo, O., Milić, D., Bokić, D., Radak, B., Tošić, A (2024): Istraživanje vodozemaca i flore u SRP Obedska bara, SRP Gornje Podunavlje i SRP Koviljsko-petrovaradinski rit

7. Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu (2024): Istraživanje i monitoring orla belorepana na teritoriji JP „Vojvodinašume“

8. Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu (2024): Izveštaj o izvršenim entomofaunističkim istraživanjima, monitoringu štetnih i zaštićsnih vrsta insekata i preliminarnim rezultatima obavljenih terenskih i laboratorijskih aktivnosti, realizovanim na odabranim lokalitetima Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“ i rezultati predhodnih istraživanja Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ u 2024. godini

9. UG „Podunav“, projekat „Do vode vodimo!“ (2025) – bezbedna priroda i klima: Rezultati istraživanja o stavovima lokalne zajednice u SRP Gornje Podunavlje. UG „Podunav“. Bački Monoštor.

10. Ramsar (Gornje Podunavlje) – zvanična stranica/infosheet (status, vrednosti, prioriteti).

11. UNESCO MAB (Bačko Podunavlje) – opis rezervata biosfere i zoniranje.

12. UNESCO (TBR Mura-Drava-Dunav, 2021) – transnacionalni rezervat biosfere, ciljevi povezivanja i obnove poplavnih ravni.

13. ICPDR – Danube River Basin Management Plan Update 2021 – smernice za „floodplain reconnection“, hidromorfologiju i prirodna rešenja.

14. Umbra krameri – nacionalni/regionalni status i ekološki zahtevi – sažeto iz nacionalnih/stručnih izvora i IUCN regionalnog okvira.

Scroll to Top